Posted by Unknown on listopada 29, 2017 | No comments
Moja žena mi je posle trudnoce rodila crno dete, dok smo mi svi u familiji beli. Počeo sam da urlam na nju i vredjam je kako me je prevarila, kako neću da hranim dete koje nije moje i da volim ženu koja ima dete sa drugim. Ona me je molila, plakala i poricala prevaru.Naravno da joj nisam
poverovao, i taman pre nego što sam skoro isterao ženu, moja majka ju je dreknuvši zaustavila. Mislio sam da će me podržati, umesto toga, ona mi je ispričala kako je ona prevarila svog muža u jednoj aferi sa ciganom, i mene je dobila upravo sa tim čovekom. Tako da je dete koje sad ja imam povuklo na mog biološkog oca, a ne na onog na kog sam godinama mislio da mi je otac i koji me hranio.Bio sam u šoku, verovatno joj je bilo jako teško da prizna čim je cutke gledala kako se
prepirem sa ženom jedno sat vremena. Ženi sam se izvinuo, ali tek kad sam posle mesec dana uradio DNK test onda sam se i stvarno pokajao.
Celog života me je majka lagala i da se nije desio ovaj slučaj verovatno nikad ne bi ni saznao za ovo… Celu noć slušam stariju sestru koja se guši u suzama jer se večeras vratila kući iz zajedničkog stana gde je živela sa dečkom. Ona ima 24 i bili su u vezi 3 godine, živeli zajedno. Bili su primer ljubavi, uvek nasmejani, srećni, voleli se i uživali. Htela sam i ja jednom da nađem takvu sreću, sve do sinoć. Kaže primetila je na njemu da je povučen, da ga nešto muči ali se uvek izvlačio na umor i probleme na poslu. Sinoć joj je iz čista mira rekao da ne može više, da je ne voli kao pre i da se guši u vezi. Da mu je bilo lepo sa njom ali da to više ne ide i da nije srećan i da nastavi dalje bez njega. Ne znam kako da je utešim, šta da radim. Nije ni poruku pustio od tada, iako mu je ona pisala. Žao mi je srce mi se cepa jer ne znam kako da je utešim. Nadam se da ga za neki dan neću sresti sa nekom drugom u gradu, mislim da bih mu opalila šamar od muke. Kako da joj pomognem?
0 komentari:
Objavi komentar