Posted by Unknown on kolovoza 28, 2017 | No comments
Šta da kažem, bila sam uzoran student, sve u roku polagala, apsolvent na faxu sa par ispita do kraja i …zatrudnila sam sa deckom sa kojim sam bila u vezi. Moj prvi momak i obzirom da sam izuzetno pobožna abortus i takve stvari nisu dolazile u obzir. Udala se za njega , rodila devojcicu i fakultet
ostavila po strani. Ostavio nas je posle njenog prvog rodjendan zbog toga što mu je bilo svega preko glave, dosadila mu ja, dosadile mu obaveze, dosadilo mu dijete. Nedavno sam napunila 26 godina i slobodno mogu reći da mnogo, baš mnogo patim.
Nikada se nije javio , niti dao pare za dijete. Ja u par navrata pokušavala da krenem sa učenjem i da završim faks, ali ne ide. Zbog svega što sam uradila ni roditelji nisu od neke velike pomoći. Kćerka
raste, svaki dan sve veće obaveze. Baš mi je teško! Definitivno škola i zaposlenje treba da bude prioritet u odnosu na rađanje. Ne znam, neću reći da treba abortirati “slučajne trudnoće”, jer sam i dalje protivnik toga, ali treba paziti, ako ne zbog svog života, onda zbog života tog nevinog djeteta koje se rodi, koje je nedužno osuđeno na patnju, bol i težak život.
0 komentari:
Objavi komentar