Posted by Unknown on rujna 05, 2017 | No comments
Pokusavam docarati recima samocu koju oko sebe osecam. Retko naseljeno mestasce. Sad kad su mi cerke porasle udale se, mladja se udala pre sedam dana. Muz je na terenu na poslu. Ja se osecam
ocajno, panika me hvata od toliko samoce, tisine. Radim ja na salasu, u kuci ali kad je noc. Sinoc me uhvatila tuga dugo trpim zivot bez se*sa. Pozvala sam komsiju i rekla da sam pala i povredila nogu.
On je ozenjen otac troje dece. Odmah je dosao, pruzio mi prijateljsku pomoc… medjutim, molila sam ga me prenese do spavaće sobe jer navodno ne mogu sama… kada smo usli u sobu, brzo sam ustala i zakljucala vrata… odlucila sam da kazem istinu da pored svega ne zasluzuje lazi… kada sam
ispricala sta mi konkretno fali… odmah me bacio na krevet, preskocio predignu… i krenuo grubo me me… KONACNO SAM OSETILA STA JE PRAVA SRECA…. NE STIDIM SE
0 komentari:
Objavi komentar