Posted by Unknown on kolovoza 06, 2017 | No comments
Imao sam nepunih 5 godina, bio je to rat, 1992. Jednog dana stvori se panika i rekoše mi da se tata neće više vratitti. Naime jedna granata je pala među njih 110, neki su pobjegli, neki zarobljeni, a za njega su rekli da nije živ, da je nestao.
Nisam znao šta to tačno znači, ali sam ga sanjao svake noći, doalzi, prilazi mi, klekne da me zagrli, a onda ga neko pozove i on ode, a ja se probudim sav u suzama. Svaki dan sam pitao a ko će da vozi
tatin auto pošto njega više nema, izluđivao sam ih sličnim pitanjima. Svaku noć je dolazio u snove, i odlazio bez zagrljaja, nik
0 komentari:
Objavi komentar