Imam drugaricu koja je najzgodnija devojka u gradu i svaki muškarac nebitno koje dobi slini za njom. Ona i ja smo počeli da se družimo pre desetak godina kada su je na moje oči zakačila kola,
vozač pobegao a ja ostao sa njom dok nije došla hitna i kasnije svedočio u njenu korist. Naše Ž druženje je uspelo jer sam ja ružnjikav i kao takav daleko van njene lige pa se nisam zanosio da možemo završiti u vezi. Ono što me sve više zbunjuje i čudi je to da ona počinje da odbija momke da bi što više vremena provodila sa mnom. Oboje smo skoro prevalili trideset i ona mi sve češće
pominje kako ne može da nađe dobrog momka i da ne zna šta da radi. Čini mi se kao da bi htela
nešto sa mnom, a opet znam da lepotica i zver završavaju zajedno samo u bajci.
Nema komentara:
Objavi komentar